OUT OF THE DARKNESS # 1 & # 2 RECENZIJE

OUT OF THE DARKNESS # 1, A5, 60 str.

Krajem 2016.-e, u Novom Sadu u Srbiji je izašao prvi broj novog fanzina pod imenom Out Of The Darkness. Istoimeni website a i facebook site postoje već neko vrijeme prije fanzina a oko istog je okupljeno nekoliko ljudi i suradnika. Nekoliko ih je iz Novog Sada, mada nisu svi od tamo. Moglo bi se reći da su glavni urednici ipak Zgro i Nemanja, barem sam ja to tako shvatio. Obojica imaju puno iskustva vezano za fanzinaški rad a i ostatak ekipe okupljene oko OOTD su također uglavnom ljudi koji imaju iskustva sa radom na fanzinima ili pisanjem za iste. Nemanja je poznatiji po radu na Last Breath fanzinu koji je mnogima koji prate fanzine poznat taj fanzin a djelovalo je od 2005.-e do tamo neke 2009.-e, 2010.-e. Spominjem Last Breath jer mi se ovo čini u dosta sličnom stilu, barem zadnjih Last Breath brojeva gdje se sve više sadržaj bazirao samo na muzici i skoro na ničemu drugome. 

No, prije nego krenem sa kritikama, još par tehničkih podataka da kažem i što sve sadrži ovaj broj. Zine je štampan, mada meni dizajnerski nije ništa posebno i pisan je na srpskom. Od sadržaja, tu su intervjui sa: Become As One, Attitude Adjustment, Concrete Worms, Warsong, Dag Nasty i Keith Morris. Ima jedan tekst o tome koliko je utjecajno Srpski San izdanje od Hoću? Neću! ex-YU na hc/punk ekipu i taj tekst je dosta dobro napisan. Ostatak fanzina se svodi na izvještaje sa koncerata i festivala, (što iz vana, što domaćih) te od muzičkih recenzija.

Da su ovo radili neki klinci, rekao bih da i nije tako loše za prvi broj fanzina, no pošto su to radili ljudi koji su godinama radili fanzine i to poprilično kvalitetne (doduše isto samo muzičke) fanzine, onda moram reći da ovaj broj i nije nešto posebno. Neću sad krenuti sa onom klasičnom spikom da fali kolumni, ali bome fali neke dubine u svemu tome, dosta stvari u zinu se čini odrađeno samo da se odradi. Od intervjua, samo su dva domaća banda intervjuirana, sa Become As One i Concrete Worms a ta dva su mi i najbolji intervjui u zinu jer se čine nešto smisleniji i sadržaniji od većine ostalih koji se uglavnom vrte u krug sa sličnim pitanjima o tome tko je kad došao ili izašao iz banda, te spika o prelaženju s jednog labela na drugi. Nema goreg od toga kad se na dvije strane vrte ista pitanja o tome što si mogao pitati u jednom ili dva pitanja (npr. Attitude Adjustment vju koji je katastrofalan). Takve “greške” se ne bi trebale događati iskusnim fanzinašima, ali zato sam i rekao već prije da mi dobar dio fanzina izgleda odrađeno samo da se odradi. Kod festivalskih i koncertnih izvještaja ima svega, od solidno napisanih do onih koji su ništa posebno. Tu sad ne bih o ukusima, ali ima tu svega i svačega, možda je i previse naglasak na samim festivalima i na gigovima iz vana a ne domaćih. Osobno me više zanimaju domaći izvještaji DIY hc/punk koncerata nego npr. neki koncert nekog reunion banda u Londonu. Jer, htjeli to neki priznati ili ne, onaj istinski i ogoljeni hardcore punk duh se i dalje najviše može osjetiti na DIY gigovima ne toliko poznatih bandova po rupama i malim plejsovima a ne na nekakvim megalomanskim festivalima. 

Tako da sve skupa dosta ispod prosječno, s obzirom kakva je ekipa okupljena oko ovog fanzina. Moje preporuke su da se malo bolje potrude oko intervjua i da ih učine zanimljivijima i da se ne davi na dvije strane o povijesti postave banda. Više izvještaja sa gigova manje poznatih hc/punk bandova i više da se posveti sadržaj domaćim hc/punk bandovima, ali ne nekim nebulozama koji nemaju veze sa DIY hc/punk duhom već sa bandovima koji zbilja žive taj hc/punk i tu ideju. Jebiga, nekad treba malo dublje istražiti hc/punk i doći do novih i uzbudljivih bandova. To bi barem trebali znali ljudi koji su u tome već dosta dugo. 

I na kraju još jedna bitna kritika. U fanzinu nisam naišao nigdje na email adresu od fanzina, znači postoji samo facebook link od fanzina pa pitam, gdje da šalju kritiku oni koji nemaju facebook i da li uopće urednici OOTD žele vidjeti neke konstruktivne kritike ili su dobrodošle samo pohvale na fejsu. 

 Ex-YU DIY hc/punk fanzini satjerali OOTD u kut, kakav će biti ishod?  

 

                                           OUT OF THE DARKNESS # 2, A5, 60 str.

Nakon nekih pola godine pojavio se drugi broj. U uvodu istog kaže ovako: “Prođe pola godine od prvog Out Of Darknessa, koji je naišao na odlične reakcije, što nas je naravno podstaklo da nastavimo dalje. A kako i neće obzirom da konkurencija ne postoji… Voleo bi da se pojave fanznini koji će nas ubediti da ovo što radimo nema smisla…” E buraz, IOSC postoji već 15 godina i još uvijek mi je posao da u istom govorim da ovakvi fanzine poput OOTD nemaju smisla. Šalu na stranu, krećem odmah sa kritikama. Izgledom i sadržajem se fanzin nije puno promijenio od prvog broja, osim što su ubacili par kolumni te sad ima pokoji tour report i putopis, no idemo redom. Od sadržaja u ovom broju tu su intervjui sa: Dulles-om (lik koji (je) svira/o u Mitesers i još nekim NS bandovima), Fury, Red Dons, KBO!, Sick Crap i Antunom (kao predstavnik i jedan od glavnih organizatora SAWA festa u Županji), Against The Odds tour report, putopis od Šolje kako su njih nekolicina išli na Shield reunion u Umeu (onu pravu J) u Švedskoj, kolumne, gig/fest raporti, recenzije muzike i recenzije svega par knjiga/fanzina.

Recimo da je ovaj broj nešto bolji od prvog broja ali neke stvari i dalje štekaju. Ovaj put su intervjui malo bolji, ima ih par solidnih mada mislim da je najbolji onaj sa Antunom (SAWA fest), dobra pitanja i dobri opširni odgovori a definitivno najgori intervju je sa Sick Crap, pitanja su užasno šablonska pa je takav i cijeli intervju, na stranu što mislim da i inače ta ekipa nema baš što puno za reći. Od kolumni, Vojkanova o fanzinima je OK, Kobčeva kolumna je odlična, dosta zanimljiv tekst, no pročitajte pa sami vidite o čemu se radi dok je kolumna od Tejke nešto najgore ikad što sam pročitao u fanzinu. Ona daje savjete kako biti uključen u hc/punk scenu, ajme bogovi hardcore-a pogodite me tri akordnom thrash munjom! Dotična je postala u zadnje vrijeme prava internet DIY celebrity mada ne znam na temelju čega ali to su ta moderna vremena gdje je bitnije kako se prezentiraš online i stvoriš neku mitsku sliku o sebi dok je stvarnost puno drugačija. Novi nadimak nek joj bude Fejka jer ovo što ona priča je poprilično fejk. Gigovi i to su solidno napisani i OK je čak pročitati nešto više o tome kako je netko doživio put do nekog giga u nekoj drugoj zemlji, ali i dalje mislim da se previše gleda na to da gig raporti budu sa koncerata trenutnih cool i hype bandova no jebiga, to je izgleda ukus ekipe okupljene oko OOTD (ne svih, nego tih koji su pisali gigove, jel).

I to bi bilo to. Ali nije! I dalje stoji zamjerka za to što nema email adrese a još jedna bitna stvar mi je zapala za oko. Intervjui sa ljudima iz hrvatske su prevedeni na srpski i koliko god se trudio pronaći neku logiku u tome, ja ju ne nalazim i nije mi jasno čemu to!?! Da postoji email od fanzina, poslao bi im mail sa istim ovim pitanjem, ali eto, no email, no critic. Iako sam rekao da je ovaj broj nešto bolji od prvog i dalje nisam uvjeren da ovaj fanzin ima neku konstruktivnu ulogu, pogotovo za druge fanzine na ovim prostorima. Više ima destruktivnu jer dokona ekipa sa fejsa koja se trudi nabaviti OOTD se i dalje neće truditi nabaviti druge ex-YU hc/punk fanzine jer im nisu ponuđeni na facebook tacni i opet se vrtimo u krug. Također, nije poanta da se samo odradi fanzin da bi se odradio i da je poanta da se kače na fejs fotke kako je fanzin prešao ocean ili je stigao do moje WC školjke u Sigetu. Teška nebuloza. Tako da ekipa, uozbiljite se malo ili batalite cijelu stvar, ne znam kaj da vam drugo velim.

Ja sam Gajo Snejk Bizaro Monah a ovo su bile recenzije prva dva broja Out Of The Darkness fanzina, tenks!